Veterinarska ambulanta Nada Aradjan

Добродошли у ветеринарску амбуланту Нада Арађан чим нежна шапица први пут пређе праг Вашег дома!

Добродошао је сваки кућни љубимац! Сви су нам драги и третирамо их као цењене чланове породице, јер знамо да то и јесу. Закажите термин већ данас да бисте увидели разлику између нас и других у нези коју ћемо пружити Вашем кућном љубимцу!

Позовите нас на + 381 60 370 84 08 за информације и заказивање.

Спремни смо да одговоримо на сва Ваша питања!

ПОЗОВИТЕ НАС!

our_services

НАШЕ
УСЛУГЕ

ПРЕВЕНТИВА

Вакцинација паса и мачака против беснила
Вакцинација паса и мачака против заразних болести
Дехелминтизација паса и мачака

УЛТРАЗВУЧНА ДИЈАГНОСТИКА

ХИРУРГИЈА

СТОМАТОЛОИЈА

ДЕРМАТОЛОГИЈА

ОФТАМОЛОГИЈА

ЕНДОКРИНОЛОГИЈА

НЕУРОЛОГИЈА

ЛАБОРАТОРИЈА

Хематологија
Биохемија
Прегледи урина
Ендокринологија
Прегледи фецеса
Алергијска испитивања
Брзи тестови вирусних обољења паса и мачака
Ветеринарска микробиологија
Имунологија
Цитологија
Патохистологија
Генетика
Дерматологија
Услужно слање серума за одређивање титра специфичних антитела против вируса беснила ФАВН.

УРОЛОГИЈА

ПУЛМОЛОГИЈА

КАРДИОЛОГИЈА

Saveti

TIPS

Савети

НОВИ ЉУБИМАЦ У КУЋИ

Уколико сте усвојили пса или мачку Ваш први корак је да одете код ветеринара и установите у каквом је здравственом стању Ваш нови љубимац. Ветеринар ће обавити преглед вашег љубимца, проценити његово здравствено стање и упутити Вас како да правилно одгајате кућног љубимца.

Такође, из простора у коме ће живети Ваш љубимац морате одмах уклонити или ставити ван његовог домашаја сва хемијска средства за чишћење, токсичне биљке и томе слично. Морате и обезбедити каблове који су под струјним напоном. У ту сврху постоји и спреј којим можете испрскати каблове, а који одвраћа љубимце од идеје да их гризу. Тим спрејем можете испрскати и намештај, како бисте га заштитили од њих.

ОСНОВНИ САВЕТИ ЗА ВЛАСНИКЕ

Да бисте што дуже уживали у друштву свог љубимца, потребно је правилно водити бригу о њему:

Редовни ветеринарски прегледи;
Вакцинација против инфективних болести;
Вакцинација против беснила;
Обележавање-микрочиповање;
Заштита од унутрашњих и спољних паразита;
Кастрација;
Одржавање нормалне телесне масе;
Одржавање хигијене;
Заштитите их од приласка отровним супстанцама, струји и стварима које би могли да прогутају, а које нису за јело;
Не лечите сами љубимце, већ позовите свог ветеринара.

МЕЂУСОБНИ ЕМОТИВНИ УТИЦАЈ ВЛАСНИКА И ЉУБИМЦА

Власник и љубимац имају нераскидиву емотивну везу и међусобно утичу један на другог у стресним ситуацијама. Доминација власника је ипак присутнија у том односу, па тако људи који су склони нервози у највећем броју случајева имају непослушне љубимце и обрнуто, сталожени власници обично имају разигране и мирне љубимце.

Љубимци су веома осетљиви на емоције својих власника и рефлектују њихова душевна стања, на првом месту она негативна. Са друге стране, љубимац усваја разне облике понашања током свог живота и често је у стању да ситуацију измени у своју корист. Неретко љубимци кроз искуство науче да сваки облик њихове болести или слабости буде пропраћена већом пажњом власника, да тада више проводе времена са њим, имају бољу негу, бољу храну, добијају чешће награде и сл. Као последицу оваквог искуства, уколико је незадовољан количином пажње коју добија или примети нервозу власника, љубимац може намерно да почне да кашље, повраћа, одбија да једе, учестало да се гризе и чеше, па чак и да храмље или да потпуно имитира повреду шапе. Толико су паметни и добри глумци да када бисте покушали да му дотакнете ту шапу која га “боли”, заиста би јаукао од “бола”.

Уколико ветеринар утврди да не постоје здравствени проблем код Вашег љубимца, начин да сузбијете овакво понашање јесте да му више посветите пажње, а када глуми да га потпуно игноришете.

ЧИПОВАЊЕ ПАСА И МАЧАКА

Трајно обележавање паса уз помоћ микрочипа обавезно је за све новорођене псе и мачке на територији Републике Србије најкасније 90 дана од датума рођења или приликом прве вакцинације пса. Микрочиповање је безболна, лака и брза метода постављања.Сваки микрочип поседује јединствени код, односно идентификациони број који се заједно са информацијама власника уноси у базу података. Поред тога што је то законска обавеза, помоћу чипа много лакше власници пронађу своје изгубљене љубимце. that is, an identification number that is entered into the database together with the owner's information. In addition to being a legal obligation, using a chip makes it much easier for owners to find their lost pets.

ЈА САМ ПАС КОЈИ ИМА ЈАК ИМУНИТЕТ!

Правилна имунизација организма је један од кључних ствари за здрав живот Вашег пса. Само је потребно поштовати редослед и одлазити код ветеринара у тачном термину.

Важно правило је да се вакцинишу искључиво здрави пси, који немају цревне паразите.

Редослед имунизације штенета је следећИ:

са 3 недеље старости - чишћење од цревних паразита;
са 5 недеља старости - чишћење од цревних паразита;
са 6 недеља старости - Двовалентна вакцина за штенце, заштита од: вируса мачије куге (парвовироза) и штенећака (дистемпер вирус);
са 8 недеља страости - Петовалетна вакцина, заштита од: мачије куге (парвовироза), штенећака (дистемпер вирус), заразне жутице (вирусни хепатитис), лептоспирозе и параинфлуенце паса;
са 11 недеља старости - чишћење од цревних паразита;
са 12 недеља старости - Боостер Петовалетна вакцина, заштита од: мачије куге (парвовироза), штенећака (дистемпер вирус), заразне жутице (вирусни хепатитис), лептоспирозе и параинфлуенце паса;
са 14 недеља старости љубимац је имунизован и сме да се изводи у шетњу и да дође у контакт са другим псима;
са 3 месеца старости - вакцина против беснила и чиповање пса (законом прописано као обавезно у том узрасту);
два пута годишње, у рано пролеће и рану јесен (по препоруци ветеринара) - вакцина против заразног кашља.

Након прве године старости пса, имунизација се наставља:

једном годишње - вакцина против беснила (законом обавезна);
једном годишње - Петовалетна вакцина, заштита од: мачије куге (парвовироза), штенећака (дистемпер вирус), заразне жутице (вирусни хепатитис), лептоспирозе и параинфлуенце паса;
два пута годишње, у рано пролеће и рану јесен (по препоруци ветеринара) - вакцина против заразног кашља.

ВАКЦИНАЦИЈА ПРОТИВ БЕСНИЛА

Сви пси и мачке старији од 3 месеца по закону морају бити вакцинисани против беснила. Вакцинација се понавља на сваких годину дана, односно на шест месеци за псе који иду у лов, а све ради одржавања нивоа антитела у крви и самим тим адекватне заштите јединке од болести.

ПУТОВАЊЕ СА ЉУБИМЦЕМ У ИНОТРАНСТВО

Осим пасоша потребна су још нека документа за вашег љубимца у зависности где желите да путујете у иностранство. Међу њима су и сертификат ветеринара, потврда ветеринара о здравственом стању љубимца, титар тест и потврда о вакцинацији. Ако планирате путовање са кућним љубимцем, крените са припремама пар месеци раније. Најпре, треба да посетите свог ветеринара и затражите му анализе за титар тест.Титар тест је тест на антитела беснила код вашег љубимца, обавезан је уколико желите да идете са својим љубимцем у иностранство. Оно што је специфично код овог теста јесте, да је потребно да је прошло минимум месец дана од имунизације против беснила. Резултати се добијају за 10 дана, а тек након три месеца од урађеног титар теста можете свог љубимаца слободно повести у иностранство и све под условом да је резултат теста био задовољавајући. Позитивна ствар у вези овог теста јесте да се тестирање ради само једном, а на вама је да редовно доводите љубимца на ревакцинисанацију вакцином против беснила.

ПРЕВЕНЦИЈОМ ПРОТИВ БУВА И КРПЕЉА

Сваки кућни љубимац би требало да буде третиран средством за сузбијање бува и крпеља током читаве године. Често власници третирају само псе, али и кућне мачке могу бити скривени резервоари популација ових паразита. Поред љубимца који излази напоље буве и крпељи могу ући у дом и преко обуће и одеће.

Буве су преносиоци разних болести, а то су:

Пантљичаре или тракавице,
Бубонска куга,
Болест мачјих огреботина,
Микоплазма,
Мишји тифус,
Алергијски дерматитис,
Анемија.

Како се популација крпеља шири уочава се све више болести које преносе крпељи. Крпељи на нашем поднебљу преносе неколико болести, а то су:

Ерлихиоза,
Анаплазмоза,
Бабезиоза,
Лајмска болест,
Крпељски менингоенцефалитис,
Кримска-Конго хеморагијска грозница.

Буве и крпељи могу угрозити Ваше и здравље Вашег љубимца. Превенција је од кључне важности! Третирајте препаратима против бува и крпеља Вашег љубимца током читаве године. Постоји више препарата у борби против бува и крпеља: огрлице, таблете, спрејеви, ампуле, шампони, прашкови и др.

Посаветујте се са својим ветеринаром који је препарат најбољи за Вашег љубимца. Свако средство се користи на одређени начин, а и век заштите је различит у распону од недељу дана до више месеци.

ПРВА ПОМОЋ ВАШЕМ ЉУБИМЦУ УКОЛИКО ЈЕ ИЗГУБИО СВЕСТ!

На који начин је потребно пружити прву помоћ љубимцу зависи од тога да ли је љубимац без свести, да ли дише, да ли му ради срце, односно да ли има пулс.

Уколико је љубимац без свести отворите му уста и повуците му језик напред да му не блокира дисајне путеве. Ако су дисајни путеви слободни проверите његово дисање. Обратите пажњу да ли му се грудни кош помера (подиже и спушта) и да ли можете да осетите дах из његових ноздрва.

Нежно повуците његову предњу ногу уназад. На месту где се лакат сусреће са грудним кошем је место где би требало да осетите рад срца. Пулс можете да осетите на унутрашњој страни бутине где се нога спаја са трупом, у подручју препона.

ПРАВИЛО:

Уколико љубимац дише, оживљавање се не ради.
Уколико су пулс и откуцаји срца слаби, даје се вештачко дисање без масаже срца.
Уколико пулса и откуцаја срца нема и животиња не дише, улази се у поступак оживљавања, односно даје се вештачко дисање са масажом срца.
Одмах после указане прве помоћи позовите ветеринара и одведите љубимца на даље пружање помоћи.

ВЕШТАЧКО ДИСАЊЕ

Положите љубимца на чврсту равну површину, на десни бок. Отворите му уста и очистите их од свих страних тела и слузи. Извуците језик напред и затворите њушку рукама. Код мачака и мањих паса, ставите своја уста преко њушке и усног отвора и удувајте ваздух. Код средњих и великих паса положите уста преко њушке и удувајте ваздух. Умерено снажно дуните ваздух да дође до дизања груди, па сачекајте њихово спуштање. Удувавајте ваздух брзином од око 20 пута у минуту. Понављајте поступак док не почне самостално да дише.

ХАЈМЛИХОВ ЗАХВАТ

Ако не можете да удувате ваздух, врло вероватно је да се нешто испречило и блокирало дисајни пут. Мале псе и мачке можете ухватити за задње шапе у пределу бутина и љуљати их лево-десно. Уколико не успете на овај начин, приступа се Хајмлиховом захвату. Обгрлите љубимца леђима окренутим ка вашим грудима. Једном руком га придржавајте испод пазуха, а другом са стегнутом песницом притисните стомак директно испод ребара, где је смештена дијафрагма. Код већих љубимаца, уколико сте љубимца усправили, обгрлите га преко стомака, стегните обе шаке заједно и снажно притисните стомак директно испод ребара и гурајте ка дијафрагми. Уколико љубимац лежи подметните једну ногу иза његових леђа и приступите захвату са две шаке заједно и снажним притиском ка дијафрагми. На тај начин ћете погурати ваздух у душник и истерати оно што је блокирало дисајне путеве. Поступак понављајте и проверавајте да ли је љубимац избацио страно тело. Када извадите предмет, приступите вештачком дисању док не почне самостално да дише.

ОЖИВЉАВАЊЕ - CPR

Оживљавање (CPR - кардиопулмонална реанимација) је спасилачка метода за љубимце који су престали да дишу и немају откуцаје срца. Без благовремене прве помоћи, озбиљна оштећења мозга могу настати већ трећег минута након срчаног застоја, а смрт може наступити у року од седам минута.

Поставите свог љубимца на чврсту равну површину.

Ако је у питању мачка или мали пас, положите љубимца на десни бок. Ставите длан једне руке директно преко срца љубимца.

Ако је у питању пас средње или велике расе, положите љубимца на десни бок. Ставите длан једне руке преко најширег дела груди, а другу руку дланом преко прве руке.

За псе са бачвастим грудима (енглески булдог), положите пса на леђа. Ставите длан једне руке преко најширег дела грудне кости, а другу руку дланом преко прве руке.

Исправите Ваше лактове и уверите се да су Вам рамена директно изнад руку. Снажно притискајте, читавим својим телом, брзином од 100 до 120 компресија у минуту, односно до 2 у секунди. Уверите се да се грудни кош у потпуности враћа (повлачи) пре поновног притиска.

После 30 компресија грудног коша у континуитету приступите вештачком дисању.

Испружите врат љубимца на тај начин да њушка буде у равни са кичменим стубом. Удувајте му ваздух, затим му отпустите вилицу како би ваздух могао да изађе кроз ноздрве и уста. Водите рачуна да се грудни кош подигне приликом удувавања ваздуха и пустите да се поново спусти пре него што то му дате дах још једанпут.

Наставите са циклусом оживљавања од 30 компресија грудног коша и 2 удисаја, без прекидања. Накратко проверавајте дисање и откуцаје срца на свака два минута. Уколико и даље нема откуцаја срца, наставите са реанимацијом све док Ваш пас или мачка поново не почну да дишу сами. Било би добро да имате некога поред себе да се мењате након свака два минута циклуса, како бисте спречили замор и мање ефикасне компресије, јер је реанимација јако напорна.

СРЧАНИ ЦРВ

Ову болест преносе комарци, који су одговорни да се након пар месеци од убода црви развију у плућима, па и у срцу, а болест оставља далекосежне штетне последице на цео организам. Дијагноза се поставља искљуциво лабораторијским путем код ветеринара.Превентивне мере су најважнији сегмент борбе против срчаног црва у току године када су комарци активни. Пре него што започињемо превентивне мере, изузетно је важно да се сваки пацијент тестира Аг. тестом, како би се искључила већ постојећа инфекција. Никако без провере не давати превентивно препарате.

ПОПИНО ПРАСЕ

Ако приметите после шетње да ваш љубимац почне да цвили, криви главу на једну страну, тресе главом, чеше уво, кија, има исцедак из носа, непрекидно трља њушку, да је почео да храмље и упорно лиже шапу, могуће је да има проблем које му је изазвало попино прасе. При појави било каквог сумњивог симптома важно је да се власник са својим љубимцем што пре обрати ветеринару да би се избегле евентуалне компликације. Попино прасе је тешко одстранити због његове специфичности, јер када доспе у кожу, уво, око, сваки покрет вашег љубимца попино прасе ће отићи још дубље. После сваке шетње власник обавезно треба да комплетно ишчетка и прегледа свог љубимца, а нарочиту пажњу треба да обрати на длаку и кожу, нарочито између прстију и око ушију. Важно је да власници избегавају да шетају своје псе по површинама које обилују овом травом.

АЛЕРГИЈЕ КОД КУЋНИХ ЉУБИМАЦА

Нажалост, као и људи, и кућни љубимци могу имати алергије. Љубимци алергене удишу, гутају или апсорбују преко коже. Алергијска реакција се може јавити у року од неколико минута, сати или дана након излагања алергену.

Кућни љубимци алергични на алергене који се налазе у околини (трава, полен дрвећа, кућна прашина, гриње, коров, споре плесни, вуна итд.) често имају дерматолошке проблеме услед којих долази до чешања ушију, свраба са унутрашње стране бутина, на стомаку, трљање њушке и главе и лизање шапа и ануса.

Према истраживањима преко 50% понављајућих инфекција уха је изазвано алергијама.

Неки пацијенти кућни љубимци са алергијом показују респираторне знакове као што су црвене очи, цурење из носа, сув кашаљ и кијање.

Кућни љубимци са алергијама на храну обично имају свраб у пределу главе, врата, шапе и ануса, а неретко и повраћање и дијареју. Кућни љубимци могу развити алергију на храну коју су без симптома уносили месецима и годинама пре него што покажу нежељене знаке.

Неуролошка манифестација алергија може бити депресија, раздражљивост и напади.

Кућни љубимци са алергијским дерматитисом на буве су алергични на протеин који се налази у пљувачки бува. Када бува угризе Вашег љубимца, убризгава пљувачку испод њихове коже. Класични симптом ове болести је интензиван свраб око корена репа и задњих удова.

Уколико сумњате да је Ваш љубимац испољава знакове алергије, одведите га на испитивање код ветеринара.

ИНФЕКТИВНИ ЛАРИНГОТРАХЕИТИС

Инфективни ларинготрахеитис (заразни кашаљ паса) је веома заразно обољење горњих респираторних путева паса свих старосних категорија. Болест се јавља од 3. до 5. дана након контакта са оболелим псом или његовим излучевинама и лако се преноси са јединке на јединку. Ова инфекција се не преноси на човека. Карактеристичан знак болести је гласно суво кашљање. Пас добија напад кашља, као да жели да избаци страно тело из грла, те има нагон за повраћањем, а често и поврати белу пену. Поред кашља може да се јави исцедак из носа, коњуктивитис и кијање. Још интензивнији кашаљ може да се појави приликом физичке активности пса, уколико је узбуђен или уколико приликом шетње вуче и затеже огрлицу око свог врата.

Оболела јединка излучује вирус око 2 недеље од појаве симптома, али кашаљ може да траје и до 8 недеља. Болест може да се закомпликује и да доведе до бронхитиса или упале плућа, па чак и до угинућа пса. Компликације и угинућа најчешће настају код веома младих или старих паса, као и код љубимаца чији је имуни систем нарушен.

Уколико приметите наведене симптоме обавезно се посаветујте са ветеринаром. Преванција у виду вакцине против ларинготрахеитиса је свакако препорука.

ТРОВАЊЕ ЉУБИМАЦА

Тровање кућних љубимаца је један од највећих страхова њихових власника. Тровање може да се манифестује нагло, у року од пар минута, или тек за неколико сати. Озбиљност ситуације и штетност по здравље и живот љубимца зависи од врсте токсина и количине која је унета у организам. Најчешћи отрови са којим љубимци дођу у контакт, на тај начин што га поједу или удахну, су пореклом из домаћинства или дворишта. Тровање могу изазвати: лекови, средства за чишћење домаћинства, бензин, антифриз, разређивачи за боје, фарбе, лакови, баштенске биљке, хербициди (средства за сузбијање биљака), инсектициди (средства за сузбијање инсеката), родентициди (средства за сузбијање глодара), фунгициди (средства за сузбијање гљива).

Најчешћи симптоми тровања су: летаргија, губитак равнотеже, дезорјентација, поспаност, дрхтавица, губитак свести, повећање или пад температуре, немогућност кретања, промена боја слузокоже од бледе, јако црвене па до модре, поремећај рада срца, крварење, отежано дисање, упоран кашаљ, осетљивост на светло, грчење екстремитета и читавих делова тела, појачана жеђ, често мокрење са или без присуства крви, појава пене на устима, повраћање са или без присуства крви, јака иритација коже, отицање, дијареја са или без присуства крви и др.

Препознавање симптома тровања могло би спасити живот Вашег љубимца. У том случају морате брзо одреаговати и хитно одвести љубимца код ветеринара.

ЛЕПЕ ЗА ОКО, ПРУЖАЈУ КИСЕОНИК, ДИВНО МИРИШУ АЛИ БИЉКЕ МОГУ БИТИ И ОТРОВ ЗА НАШЕ ЉУБИМЦЕ

Многе собне и баштенске биљке су отровне за наше кућне љубимце. У зависности од тога колико су токсичне и колико је љубимац унео отрова у свој организам као последица се може јавити блага реакција дигестивног тракта, сувишно лучење пљувачке, температура, али и озбиљни нервни поремећај, отказивање рада виталних органа, а нажалост и смрт.

Из тог разлога требало би заштитити љубимце од следећих биљака:

Алое вера, Амарилис, Антуријум, Арника (Брђанка), Азалеја, Asclepias, Аспарагус папрат, Бегонија, Божићна звезда, Божур, Бршљан, Булка, Циклама, Crassula ovata (Дрво новца), Дифенбахија, Дигиталис (Напрстак), Драцена (Женски змај), Ђурђевак, Фикус Бенџамин, Филадендрон, Хортензија, Хризантема, Каладијум (Слоново уво), Кактус, Каранфил, Кротон, Имела, Јапанско дрво, Кукута, Љиљан, Monstera deliciosa, Висибаба, Нарцис, Олеандер, лишће и стабло парадајза, лист и семе Рицинуса, Sansevieria trifasciata (Свекрвин језик), Спатифилум, Шафран, Шефлера, Златна пузавица, Зумбул и др.

УПОТРЕБА АНТИБИОТИКА У ЛЕЧЕЊУ ЉУБИМАЦА

У данашње време произвођаћи хране за кућне љубимце воде рачуна да та храна буде богата витаминима. Тако да уколико Вашег љубимца храните са такозваном Супер премиум храном, додатни витамини нису потребни. Битно је да храна коју одаберете одговара врсти, узрасту и величини Вашег љубимца. Такође, неопходно је и да поштујете савет произвођача око количине хране која је прописана да буде оброк, а који се налази на сваком паковању хране за кућне љубимце.

Уколико сами припремате оброке свом кућном љубимцу тада му морате увести сталну надокнаду витамина. С обзиром да није исти унос витамина потребан у односу на то да ли се ради о псу или мачки, младој или старој јединки, малој или великој раси, најбоље је да се посаветујете са ветеринаром око избора и потребне дозе витамина за Вашег кућног љубимца.

КОЈИ ВИТАМИНИ СУ ПОТРЕБНИ ВАШЕМ КУЋНОМ ЉУБИМЦУ?

Nowadays, manufacturers of pet food make sure that the food is rich in vitamins. So if you feed your pet with the so-called Super premium food, no additional vitamins are needed. It is important that the food you choose corresponds to the type, age and size of your pet. It is also necessary to follow the manufacturer's advice regarding the amount of food that is prescribed as a meal, which is found on each package of pet food.

If you prepare meals for your pet yourself, then you must introduce a constant vitamin supplement. Given that the vitamin intake is not the same for a dog or a cat, young or old, small or large breed, it is best to consult a veterinarian about the choice and the required dose of vitamins for your pet.

КАКО ПОМОЋИ ЉУБИМЦУ КОЈИ ИМА СПОЉАШЊЕ КРВАРЕЊЕ

Већи губитак крви може довести љубимца у стање опасно по живот, па је неопходна Ваша помоћ да зауставите и контролишете крварење све време током транспорта до ветеринара.

Директан притисак на рану је најпожељнији начин да се заустави спољашње крварење.

Притисните газом или чистом тканином место крварења, а уколико немате ништа од тога при руци, компресију вршите директно прстима или целом шаком. Ако крв пробије ту газу или тканину, немојте је уклањати већ додајте следећи слој преко и наставите са директним притиском.

Ако је у питању рана на јастучићу или шапи која јако крвари, лагано подигните ту ногу тако да рана буде изнад нивоа срца. На тај начин можете успорити крварење. Подизање удова у комбинацији са директним притиском је ефикасан начин да се заустави крварење.

Ако се спољашње крварење настави након што сте употребили директан притисак, користите палац да извршите притисак на главну артерију изнад ране, на тај начин што ћете притиснути:

феморалну артерију у препонама , са унутрашње стране бутине - за интезивно крварење задње ноге;
брахијалну артерију у унутрашњем делу предње ноге где се спајају са грудним кошем – за интензивно крварење предње ноге;
каудалну артерију са унутрашње стране где се реп спаја са трупом – за интезивно крварење репа.
каротидну артерију на врату са предње стране на месту где се спаја са раменом – за интезивно крварење главе или врата.

Ако видите да крв и даље обимно цури или пумпа из ране, да претходним методама нисте успели, да је љубимац животно угрожен, употребите подвез. Користите широк комад тканине и двапут га омотајте око удова или репа и завежите у чвор. Затим преко тога завежите и кратак штап или сличан предмет. Окрећите штап да затегнете подвез док крварење не престане. Сваких 20 минута обавезно олабавите подвез на 15 до 20 секунди. Запамтите да је ово потенцијално опасно и често може довести до инвалидитета или ампутације уда.

УНУТРАШЊЕ КРВАРЕЊЕ

Унутрашње крварење је стање опасно по живот, али није очигледно као спољашње крварење. Оно може бити последица пада, саобраћајне несреће, тровања, руптуре желудачног чира, прелома кости итд. Посебну пажњу обратите на одређене симптоме унутрашњег крварења код кућних љубимаца: опадање температуре, десни постају бледе, убрзан рад срца, плитко дисање, летаргија, а може се десити и да крв излази из било ког отвора.

Уколико посумњате на унутрашње крварење хитно позовите ветеринара и одведите љубимца у амбуланту.

ШТА ЈЕ ПИОМЕТРА?

Пиометра је озбиљна и по живот опасна инфекција материце која погађа некастриране женке, због хормонских промена у репродуктивном тракту. Пиометра се може јавити и код младих, међутим, најчешће су угрожене женке средњих и старијих година. Студије показују да ће 1 од 4 некастриране женке добити пиометру у току живота. Симтоми пиометре које можете приметити су: грозница, летаргија, одбијање хране, депресија, повраћање или дијареја, повећано мокрење и унос велике количине воде. Клинички знаци зависе и од тога да ли је грлић материце отворен или затворен. Гнојни исцедак ће отицати из материце ако је отворен. Овај исцедак се може приметити на кожи и длаци испод репа, а можете га пронаћи на месту где је љубимац лежао. Ако је грлић материце затворен, исцедак који се формира не може да изађе напоље. Сакупља се и остаје у материци, која може да пукне, изливајући инфекцију у трбушну дупљу. Пиометра је озбиљно здравствено стање које захтева хитан третман. Мора се лечити брзо и агресивно.

ЗАШТО ДА КАСТРИРАМ КУНИЋА?

Постоји више разлога за кастрацију кунића, а све у жељи за дужи и квалитетнији живот Вашег љубимца.

Пре свега то треба урадити због превенције болести репродуктивних органа.

Код женки су то рак материце, пиометра (накупљање гноја у материци), хидрометра (накупљање воде у материци), а такође могу развити рак млечне жлезде и цисте.

Код мужјака може доћи до рака и апсцеса тестиса, а кастрацијом се такође спречава потреба за обележавање територије урином.

Кастрацију треба урадити и због смањења територијалног или агресивног понашања (режање, насртање, гребање или уједање људи и других кућних љубимаца), али и због превенције трудноће.

Постоји више разлога за кастрацију кунића, а све у жељи за дужи и квалитетнији живот Вашег љубимца.

Пре свега то треба урадити због превенције болести репродуктивних органа.

КОЈИМ МАЧКАМА ЈЕ ПОТРЕБНО ПОДРЕЗИВАТИ НОКТЕ?

Одговор на ово питање зависи од самог начина живота љубимца. Мачке које проводе време на отвореном лако и правилно троше канџе пењући се по дрвећу и другим активностима које су им доступне напољу. Поред тога, на отвореном, канџе им служе за одбрану и хватање плена. Мачке у затвореном простору немају потребу за дугим ноктима. Кућне мачке нокте могу да троше гребањем по стубу за гребање, али има оних којима то није привлачно, па ће можда желети да гребу Ваш намештај или тепих. Редовно подрезивање канџи Ваше мачке у затвореном простору (сваке две до четири недеље) помоћи ће им да нокат не порасте и увије се толико да се забоде у јастуче од шапе и тиме дође до инфекције, а може помоћи и у смањењу штете у Вашем дому.

КАД ЈЕ ПТИЦИ ПОТРЕБНО ПОДРЕЗИВАЊЕ НОКТИЈУ?

Птице користе своје ноге практично за све: ходање, хватање хране, пењање, играње са играчкама и стајање. Дакле, ако се њихови нокти не одржавају у добром стању, многи аспекти њиховог живота могу бити погођени. Уколико нисте сигурни да ли је Вашој птици потребно подрезивање ноктију, постоје неки кључни знаци које треба потражити, а који Вам могу помоћи да одредите када је прави тренутак за то, а то су:

- Отежано кретање;

- Стајање увек на истој нози, како би сте штедела друга;

- Више стајања на дну кавеза него на греди;

- Нокти се заглављују о површине;

- Огреботине и повреде које сам себи наноси по телу;

- Док вам стоји на руци осећате непријатност и бол.

ПОДРЕЗИВАЊЕ КЉУНОВА ПАПАГАЈА

Папагају је јако важано да му је кљун здрав. Када кљун прерасте физиолошку дужину он папагају ствара проблеме, спречавајући га да обавља основне свакодневне задатке: да неометано отвара и затвара књун, једе, пије и да може да се чисти. Када папагај примети да му је кљун предугачак и неудобан, приметићете да се трља и лупа о разне површине. Кљунови папагаја непрестано расту, тако да се непрекидно морају трошити. Већина папагаја то постиже исхраном, попут орашастих плодова и семенки са љуском, затим трљањем кљунова о сипину кост, грубе површине или предмете. Међутим, ако папагај то не може учинити природним путем, његов кљун мора бити подрезан. Требало би и напоменути да поред физиолошког раста, постоје и одређене болести које такође узрокују прерастање кљунова, као што су: вирусне, паразитске или бактеријске инфекције, хиповитаминоза А, болест масне јетре, метаболичке абнормалности, повреда и траума кљуна и друго.

ЗАШТО ПСИ ЈЕДУ ТРАВУ?

Ако пас повремено једе траву и здрав је, то заправо не представља никакав здравствени проблем. Многи пси ову навику вуку још од својих предака. Дакле, ради се о томе да пси једући траву у суштини једу оно што би појели и у природним условима. По последњим истраживањима сматра се да пси траву једу јер једноставно уживају у томе и свиђа им се укус. Ипак, треба обратити пажњу јер често љубимци једу траву и због тога што желе да поврате одређену храну коју су појели и која им смета. Они то раде и уколико имају киселину у желудцу, болове у стомаку, проблеме са варењем или им у исхрани недостаје неки од нутријената које могу пронаћи у трави коју једу.

ШТА ЈЕ КОПРОФАГИЈА?

Копрофагија, једење сопственог или туђег фецеса, односно измета, се сматра нормалним понашањем код куја. Оне једући фецес својих штенаца одржавају легло чистим.

Код штенаца копрофагија је део нормалног понашања. Оно се јавља из знатижеље, али може се јавити и због недостатка неког нутријента, услед глади или само досаде. Овакво понашање штенета се мора на време кориговати и сузбити, јер би могло да пређе у лошу навику.

Код здравих паса који се хране квалитетном храном копрофагија се може јавити као последица бројних разлога. Такво понашање се може јавити због емотивног стреса, депресије, осећаја кривице или потребе за доминацијом. Такође, понекад тиме желе да привуку нашу пажњу, или уколико су потпуно занемарени и дуго остављени сами, или ако живе у премалом простору. То се нарочито дешава ако се неадекватно хигијенски одржава место где љубимац борави и не изводи напоље, па ту дефецира и приморан је да сам за собом чисти.

Копрофагија код одраслих паса може бити услед неадекватне исхране, недостатка неког нутритиента, присуства цревних паразита, потхрањености, сметњи у варењу, Дисбиозе цревне флоре али и тежих стања као што су дијабетес, упала панкреаса, Кушингова болест и друго.

Уколико приметите овакво понашање код Вашег љубимца, обавезно га одведите код ветеринара да бисте отклонили сваку сумњу на евентуални здравствени проблем.

КАКО СЕ ПСИ УПОЗНАЈУ?

Пасји њух је и до сто хиљада пута јачи од нашег. Велики део мозга пса запослен је анализирањем мириса. Њушкање паса је битан део интеракције између две јединке и саставни део упознавања.

Пси препознају једни друге обостраним њушкањем око подручја аналног отвора, јер свака животиња у аналним врећицама производи јединствени мирис. Преко тог мириса пси могу сазнати да ли су се већ раније упознали, којег је пола други пас, чиме се храни, како је расположен и низ других информација. Као резултат тога, на темељу тих информација, свако за себе одлучује какво ће понашање одабрати. Пси према том специфичном мирису препознају пријатеље од непријатеља. Ако је пас задовољан мирисом и не осећа се угрожено, тада почиње радосно махати репом, ширећи мирис још јаче и на већу удаљеност. Ако је пас осетио доминантнији мирис, он инстинктивно подвија реп испод себе, спречавајући ширење мириса и тиме ставља до знања другом псу да не жели контакт са њим.

Немојте насилно удаљавати љубимца када се њуши са другим псом у регији аналног отвора, или га грдити. Пустите их да се на природан и њима знан начин адекватно упознају. Ипак, за сваки случај, будите у непосредној близини јер постоји могућност да се једно другом не допадну.

ЈУРЕЊЕ СОПСТВЕНОГ РЕПА

Ово често смешно и занимљиво понашање паса у нормалним условима углавном служи за привлачење пажње. Јурење сопственог репа спада у нормалне реакције, уколико се догађа ретко и кратко траје. Наиме, уколико пас осећа да са њим не проводите довољно времена, може се десити да ће то бити нови начин забаве. Ако ви на то још реагујете са смехом и позитивном енергијом, он ће то понављати. Ипак, јурење репа, иако делује безазлено, може прећи у патолошко панашање и бити показатељ психичких проблема код пса. Из тог разлога је важно да почнете благо да прекоревате свог љубимца ако му то постане навика. Опсесивно јурење репа један је од показатеља компулсивног поремећаја.

Већина паса код којих је установљен опсесивно-компулсивни поремећај почели су да јуре свој реп у периоду између трећег и шестог месеца старости. Најчешће је узрок томе рано одвајање од мајке, али и генетика. Узнемиравање сопственог репа је најкарактеристичнији вид понашања, а неретко се јављају и јурење сунчевог зрака или непрекидно лизање истог дела тела.

Ако приметите неки од ових симптома да се учестало понављају, најбоље је консултовати се са ветеринаром, јер случајеви и разлози могу бити многобројни. Ветеринар ће са сигурношћу утврдити шта узрокује овакво понашање, да ли је компулсивни поремећај или је узрок томе бол због повреде или инфекције, и пружити Вашем љубимцу адекватну помоћ.

ЗАШТО ШТЕНЦИ, АЛИ И ОДРАСЛИ ПСИ ГРИЗУ ПАПУЧЕ, ЦИПЕЛЕ И НАМЕШТАЈ?

Глодање намештаја, обуће и малих кућних апарата је чешће код штенаца него код одраслих паса. То се нарочито дешава у периоду када штенцима почну да расту или се мењају млечни зуби, односно између треће недеље и осмог месеца старости штенета. Раст зубића их боли, сврби, нервира, па грицкањем ублажавају те тегобе. Не дајте им да жваћу старе чарапе, гардеробу или обућу, јер неће знати да направе разлику између старог и новог, па ћете једном затећи ваш омиљени комад гардеробе у комадићима. У случају да штене жваће било шта друго сем своје играчке, померите тај предмет и дајте му његову играчку. Уколико почне да жваће играчку – наградите га. Увек треба да наградите пожељно понашање Вашег пса и коригујете лоше. Предмете које не желите да пас жваће можете попрскати и производима који су намењени за спречавање глодања, јер су њима ти мириси и укуси одбојни. На тај начин можете сачувати намештај и каблове од оштећења.

Док је код штенета то уобичајена појава због раста зубића, одрастао пас уништавањем ствари најчешће жели да скрене пажњу на себе. Он тиме исказује своју фрустрацију јер му је досадно, има вишка енергије и осећа се запостављеним. Или из страха и панике што је остављен сам у стану или кући. Али, такво понашање може такође указивати на то да пас има неки проблем са зубима или варењем.

Како овакво понашање отклонити, уколико Вам ветеринар потврди да је са зубима и варењем све у реду? Изводите на истрчавање Вашег љубимца барем три пута дневно. Учите га новим триковима и понављајте команде. Псима је неопходно да троше физичку енергију, али и ментална стимулација како би били срећни. Учините Ваш одлазак из стана мање стресним за пса. Узмите његову омиљену играчку, протрљајте је између шака, поиграјте се заједно за љубимцем држећи ту играчку у рукама и онда му дајте да је загризе. Неопходно је да заузмете доминантан став када жели да гризе нешто што не би смео. Ви сте тај који одређује правила наредбом и говором тела. За нежељене радње љубимцу морате одсечно рећи “Не!” и благо се нагните над њим.

Да Вас подсетимо: васпитавање љубимца креће оног момента када Вам његове шапице ушетају у стан.

ЗАШТО МАЧКЕ ГРЕБУ НАМЕШТАЈ И КАКО ГА ЗАШТИТИ?

Нокти мачкама помажу код пењања и лова, а троше их гребањем. Њихови нокти су слојевити и гребањем скидању површински слој нокта, док испод њега постоји већ формиран нови оштар нокат. Мачке се гребањем решавају и стреса, а такође на тај начин и обележавају своју територију остављајући мирис преко шапа. Мачке једноставно морају грепсти јер им то помаже да одрже своје ментално и физичко здравље. Раде то инстинктивно и из тог разлога ће увек имати жељу да по нечему гребу. На жалост, то нешто врло често је Ваш омиљени намјештај, тепих или гардероба.

Према истраживањима, намештај прекривен глатким материјалима и онај који има дрвене или металне ногаре и наслоне, мање је интересантан мачкама, а са друге стране плиш, вуна, свила и лан су мачкама неодољиви због влакана које могу из њих да извлаче.

Мачка се може врло лако научити шта сме гребати, а шта не. Потребно је да јој обезбедите адекватне играчке и гребаллицу. Уколико мачка сама не жели користити играчку или гребалицу, на гребање је можемо мотивисати “Мацином травом” (метвица) коју ћемо ставити на гребалицу, или попрскати спрејем који у себи садржи ту арому. “Мацина трава” подстиче мачке на игру, буди у њима осећај среће и привлачи их да гребу по гребалици. Такође, у одбрани свог намештаја од гребања можете користити специјалне одбојне спрејеве за ту намену. Учесталост гребања можете смањити тако што ћете јој уредно скраћивати оштар врх нокта, и то само уколико мачка не излази напоље, јер јој нокти служе и за бег уз дрво и за одбрану.

ШТА ВАМ ОБЛИК РЕПА МАЧКЕ ПОРУЧУЈЕ?

Положај репа мачке открива њена осећања:

Реп у облику упитника и високо подигнут у ваздух – разиграна и жели друштво;
Усправан реп – самопоуздање, задовољство;
Увијен реп око својих ногу док лежи – опуштеност, безбрижност;
Увијен реп око Ваших ногу – велико поверење, пријатељство;
Подигнут реп који се тресе – срећа , узбуђење;
Полако померање репа с једне на другу страну – жеља да улови нешто што је видела;
Спуштен опуштен реп – озбиљна је, досадно јој је;
Подвијен реп испод тела – страх, потчињеност;
Накострешени реп – одбрамбени став из страха;
Спуштени и мало савијен реп у страну – несигурност:
Убрзано махање репом – љутња, неповерење;

Реп усмерен право према доле – агресивност.

ЗУРЕЊЕ У ВЛАСНИКА

Сви који имају љубимца сигурно су приметили тај њихов специфични поглед. Љубимци божавају да зуре у свог власника. Како би исказали своју љубав и наклоност љубимац ће власника гледати најчешће широм отворених очију, а може и да шкиљи из потпуно истог разлога. Понекад је једини мотив зашто љубимац непрекидно зури у свог власника тај што власник нешто једе, па пошто пото жели да једе то исто. Уколико пак љубимац има укочено држање и поглед без и једног трептаја, онда постоји могућност да показује знакове агресије. То се најчешће догађа уколико власник посегне за његовом храном, играчком, или било чиме што он љубоморно чува од свих. У односу са странцем зурење у њега може значити агресивност или страх. Неопходно је добро проценити ситуацију и разумети прави контекст околности у којима се дешава ова форма понашања, па се или препустити погледу свог љубимца и у њему уживати, или га се пак чувати.

КАДА МАЧКА БЕЖИ ОД КУЋЕ?

Једна од највеће бриге власника мачака је када свог љубимца не затекне код куће. Мачка може да оде и да је нема по неколико сати, али и дана, па чак и месеци. У тим тренуцима треба реаговати мудро и смирено, али увек је боље спречити него лечити. Постоји много фактора који утичу на нестанак Ваше мачке. Мачке природно покрећу лов, територија и репродукција. Ако код куће немају довољно пажње, стимулације и активности, мачке могу почети да лове инсекте и друге мале животиње напољу. Оне воле да буду ловци. С друге стране, може се десити да се Ваш љубимац осећа угрожено на својој територији. У случају доласка бебе или другог новог члана домаћинства, уколико сте узели новог љубимца, а нарочито другу мачку, или само преуређујете свој дом, Ваша мачка може добити жељу да побегне. Мачке су веома осетљиве на промене. У природи им је да функционишу по истом обрасцу и у истом окружењу. Ако се селите, Вашој маци се можда неће свидети ново окружење. Није необично ни да мачке одаберу другу кућу у комшилуку, уколико их на том месту неко храни. Такође, мачке више воле да се изолују када су болесне или у време порођаја тако да и то може бити разлог њиховог одсуства из Вашег дома. Посебно је потребно нагласити да нестерилисане мачке беже чешће од оних које су стерилисане. Стерилизација не само да смањује шансу да Ваша маца има жељу да побегне, већ смањује и ризик од болести које јој могу пренети друге мачке.

Имајте стрпљења и разумевања за потребе Вашег љубимца и посветите му се. Стерилишите Вашег љубимца и смањићете му могућност од жеље за бежањем. Чиповањем ћете их лакше пронаћи уколко се то ипак деси.

ШТА ЗНАЧИ КАДА ВАМ МАЧКА ДОНЕСЕ СВОЈ ПЛЕН?

Све, па и кућне, мачке су до данас задржале ловачке инстинкте својих дивљих предака, предатора. У њима је и даље активна жеља за ловом, уживају у њему и често доносе кући свој плен. Познато је да дивље мачке вишак хране однесу другим члановима своје колоније, нарочито младунцима и мајкама које доје.

Доношењем свог плена мачка изражава захвалност и љубав према власнику. Остављајући плен који је уловила мачка жели да власник не остане без хране, да буде похваљена за свој улов, жели да се зближи са власником или да га импресионира. Такође, то може бити и инстинктивни покушај мачке да научи власника да лови плен, као што би учила своје мачиће.

Важно је не кажњавати мачку када вам донесе свој плен јер је такво понашање део њене природе.

Galrija

Галерија

about

О НАМА

Наша мисија је да бринемо о свим кућним љубимцима као да су део наше породице. За нас то значи да смо ту да им пружамо љубав, пажњу, бригу, посвећеност и подршку коју заслужују.

Наравно, ту смо и за Вас, власника кућног љубимца. Бити власник кућног љубимца је нешто најлепше, али може бити пуно изазова, а понекад уме да буде и застрашујуће. Ми то знамо и разумемо. И ми имамо кућне љубимце. Сигурни смо да желите да Ваши љубимци живе дуге, срећне и здраве животе, а ми смо ту да Вам на најбољи начин то и обезбедимо, едукујемо Вас и подржимо у улози власника кућнихог љубимца.

Ми верујемо у вредност везе између животиња и човека и имамо персонализован приступ лечењу. Наш циљ је да побољшамо опште благостање Вашег љубимца и да срећније са њима живите. Пружамо свеобухватан скуп услуга које се протежу од прегледа, превентиве, лечења и хируршких захвата. Ту смо за Ваше љубимце да спречимо да се разболе, као и болесне да излечимо.

Да се очува здравље Вашег љубимца је наш највећи приоритет! Кључ дугог живота је редовна нега. Пружамо низ планова превентивне заштите осмишљених да задовоље потребе свих наших пацијената, без обзира у којој животној доби се налазе. Ми ћемо Вам помоћи да добијете одговарајући програм за што дужи и срећнији живот Вашег љубимца, у зависности од старости, расе, величине и здравственог стања.

др Нада Арађан, доктор ветеринарске медицине

Од малих ногу сам имала велику љубав према животињама и интересовало ме је све у вези са њима. Нарочито сам волела и желела да негујем напуштене, изгладнеле и болесне животиње. За оне које нисам могла да задржим после њиховог опоравка, проналазила сам им сигурне власнике и топле домове.

Из те љубави према животињама уписала сам Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду на коме сам и дипломирала, а касније положила и стручни испит и стекла лиценцу. Одмах после гимназије волонтирала сам у раду пријемне амбуланте на факултету, а током студија и у њеној Клиници за мале животиње, Катедре за болести копитара, месоједа, живине и дивљачи.

Током студирања радила сам и на једној телевизији као аутор и водитељ емисије о животињама „Шапа”. Циљ емисије је био да се власницима љубимаца дају одговори на питања око чувања и гајења животиња, а постојали су и прилози о дивљим животињама из Београдског ЗОО врта.

После завршених студија посветила сам се клиничком лечењу кућних љубимаца , али сам учествовала и у решавању здравствене проблематике дивљих животиња у Београдском ЗОО врту.

Поред лечења предивне кенгурице Марте, вукова, сибирских козорога, андских гусака, питона и других животиња, посебно место у мом срцу резервисано је за учествовање у решавању гасне гангрене на десној предњој нози алигатора Мује. Поносно могу да кажем да сам била једини ветеринар који је успео да извади крв за анализу алигатору Муји, како бисмо га спасили.

Ту љубав према животињама, као и жељу да им пружам неопходну помоћ пренела сам и на ћерку и сина, тако да у овом тренутку, као своје сталне чланове домаћинства, а спасене са улице, имамо пса, мачку, папагаја и веверицу.

Што се инспирације тиче, Инспирише ме сваки нови случај у амбуланти, а изазов ми је да немогуће учиним могућим, како бих помогла животињама и учинила им живот пријатнијим поред њихових власника.

contact

КОНТАКТ
ПОДАЦИ

Његошева 56, Београд, Србија

Mејл: nadavetambulanta@gmail.com
Тел: +381603708408

НАША АДРЕСА

Понедељак – Петак

10:00 - 14:00 часова

Субота

10:00 - 13:00 часова

Уколико желите да посетите амбуланту са Вашим љубимцем у поподневним сатима назовите на број телефона +381603708408 како бисмо заказали термин.